photo

Salsa - energican i vatren ples, uspela je da svojom vedrinom i spontanoscu zavede i osvoji ceo svet, a u poslednjih osam godina i Beograd.

Nastala je sezdesetih godina 20. veka u Americi. Svirali su je i plesali na ulicama Nju Jorka kubanski emigranti. Naziv plesa potice od spanske reci "salsa" koja oznacava zacinjeni sos. Na salsu su, izmedju ostalih, najveci uticaj imali kubanski plesovi son i rumba. Prema tome, ona predstavlja fuziju tradicionalnih kubanskih plesova i modernih latino ritmova.

Pored toga sto se plese u paru, kubanska salsa moze da se igra i samostalno (salsa suelta), kao i grupno, u formaciji zvanoj rueda (rueda de casino). U ruedi parovi formiraju krug, i menjaju partnere uz pomoc vodje (el cantante) koji proziva figure.

Salsa je ulicni ples, oslobodjena krutih pravila tehnike i stila, i kao takva lako ce vas osvojiti. Mogu je plesati svi, bez obzira na godine i fizicke predispozicije. Potrebno je samo da se opustite i prepustite carima ovog prelepog karipskog plesa.


photo

Timba - popularan kubanski muzicki zanr i ples, baziran na salsi, sa jakim uticajem afro - kubanskog folklora.

Pre nego sto je postala vrsta muzike i plesa, rec timba je imala nekoliko upotreba, cija su znacenja najcesce bila povezivana sa afro - kubanskim zanrom rumba. Timbero je bio termin za muzicara, a timba se cesto odnosila na komplet bubnjeva u folklornom ansamblu. Od devedesetih godina 20. veka timba predstavlja nesto agresivniju muziku i plesnu formu na Kubi.

U najsirem smislu ljudi igraju timbu u kazino stilu, ali odredjeni ritmovi timbe inspirisu na potpuno nove pravce u plesanju. Prateci promene u ritmu i igrajuci "na muziku" timberosi dokazuju da timba nije samo moderni son montuno ili kubanska salsa, vec potpuno nov i nezavisan zanr.

photo

Son - stil muzike i ples koji je nastao na Kubi. Tridesetih godina 20. veka stekao je svetsku slavu. Son u osnovi kombinuje elemente spanske muzicke tradicije sa africkim ritmovima. Predstavlja jedan od najuticajnih oblika latinoamericke muzike. Porast njegove popularnosti pokazao je svetu veliki potencijal muzike sa afro ritmovima.

U vreme nastanka izazvao je veliki skandal. Sa veoma bliskom pozicijom partnera dok ga plesu, son je bio mnogo smeliji od plesa "danzon" koji je u to vreme bio popularan. Spojena tela, isprepletene noge i zensko njihanje kukova ucinili su da son u pocetku bude odbacen. Bio je marginalizovan kao ples nizih klasa. Sa dolaskom radija sve se menja i njegova popularnost postaje neizbezna.

Pod uticajem sona izgradjeni su mnogi plesovi. Smatra se osnovom salse, koja je iz sona preuzela mnoge plesne korake, ritam klava kao i plesanje na kontraritam.

photo

Cha cha cha - jos jedan kubanski ples koji je postao popularan pedesetih godina 20. veka. Nakon Drugog svetskog rata postao je popularniji od mamba. Veoma brzo se prosirio po celoj Latinskoj Americi a zatim i SAD-u.

Koreni cha cha cha leze u plesu "danzon". Nastao je kada su muzicari trazili ritam koji bi se lakse plesao od tada popularnog mamba. Tako su stvorili danson sa sporijim ritmom u odnosu na mambo i zvukom uz koji se lakse plesalo.

I danas je ovaj ples jedan od najcenjenijih i najuticajnijih latino plesova. Ritam cha cha cha mozemo cuti i u drugim muzickim pravcima a posebno u salsi.

photo

 

Rumba

Kubanska rumba je jedan od plesova i muzickih zanrova koja je imala veliki uticaj u svetu latino plesa i mizike. Od nje smo nasledili "clave" (kljuc), ritam koji je postao deo salse i drugih plesova. 

Smatra se majkom mnogih ritmova i plesova. Rumba objedinjuje perkusije, pesmu i ples. Rodjena je pod uticajem muzickih i plesnih tradicija koje su africki robovi doneli na Kubu. Istorija rumbe je prepuna nepoznanica, kontradikcija, mitova i nagadjanja koji su tokom vremena uzeti kao cinjenice, tako da bi bilo gotovo nemoguce sa sigurnoscu utvrditi njen razvoj. 

Razvijala se u ruralnim delovima Matanzasa i krajevima Havane. Zbog svoje senzualnosti oznacena je kao nemoralni ples i naisla je na diskriminaciju i odbacivanje.

Uprkos tome rumba je pocela da se prihvata kao kulturoloski izraz afro - kubanske zajednice. Muzicari su poceli da je uvrstavaju u svoj repertoar i na taj nacin su je priblizili siroj publici. Ubrzo postaje jedan od prvih afro - latinskih plesova koji se izvode i u pozoristima.

Danas se rumba najcesce plese na zabavama i na ulici.

Njena tri osnovna oblika su "Guanguanco", "Yambu" i "Columbia".

photo

 

Yoruba

Skoro milion afrikanaca iz Centralne i Zapadne Afrike su bili zarobljeni od strane spanskih kolonizatora i dovedeni na Kubu u periodu od 16. i 19. veka. Vecina porobljenih su bili pripadnici Yorube iz Nigerije. U dodiru sa novom, lokalnom kulturom Yoruba religija se na Kubi razvila u Santeriu (Regla Lucumi).

U religiji Santeria, Orisasi su emisari Olodumare i Svemoguceg Boga. Oni vladaju silama prirode i teznji covecanstva. Prepoznaju se kroz razlicite brojeve i boje koje su njihove oznake. Svaki od njih ima specificnu muziku i ples. U pocetku je postojalo i nekoliko stotina Orisasa a danas je taj broj znatno manji. Pod pritiskom hriscanstva mnogi od njih su poprimili i osobine katolickih svetaca. Najzanimljivije je to sto u Yorubi ne postoji izrazita razlika izmedju dobra i zla, vec svaki od bogova ima i dobre i lose osobine.

Afro - kubanski ples je za nas oziveo bogove Eleggua, Ochun, Chango, Yemaya, Oggun, Ochosi, Obatala, Babalu Aye... a mi zelimo da vas upravo kroz taj ples upoznamo sa lepotom i znamenitostima cele jedne kulture.

Palo

Palo tradicija i religija, a samim tim i muzika i ples, dolaze na Kubu sa Bantu robovima tokom 17. i 18. veka iz Centrale Afrike, narocito iz Konga.

Bubnjevi i zvecke su instrumenti koji se koriste u ovoj muzici. Palo ples je mahom ritualni i zasniva se na komunikaciji sa duhovima predaka, mrtvih, za razliku od Orisasa. Pesme i stihovi, cesto u hibridnoj kombinaciji spanskih i Bantu reci, imaju centralnu ulogu u religioznim ritualima Pala. 

Kao muzika i ples, palo je imao veliki uticaj na rumbu, son i mambo.

Voodoo i Gaga (plesovi Haitija)

Haicanski plesovi jedinstveni su u svom stapanju razlicitih stilova Afrike i kulturnih tradicija starosedelaca. Stare pesme i igre africkih robova evoluirale su i mesale se sa elementima domorodackih tradicija i francuske kulture formirajuci novi, jedinstveni plesni izraz Haitija.

Kaze se da su puni suprotnosti. Mogu biti dinamicni i suptilni, graciozni i grubi, muzevni, zenstveni, nestasni, ponosni, senzualni i agresivni. Ova raznovrsnost pojacana je i inspirisana zvucima perkusija koje stvaraju balans, fokus, izazivaju senzualnst, strast i uzbudjenje plesaca. One su vodic i regulator za plesace, pokrecu ih, inspirisu i uticu na njih emotivno.

Svaki pokret u plesu je usko povezan sa perkusijama, a pravi dozivljaj dolazi kada omogucite svom telu da se opusti i potpuno prepusti muzici. Svaki ples ima drugaciji ukus i energiju, a sastoji se od specificnih pokreta koji su ukorenjeni u vekovima starim ritualima i kulturnim tradicijama.

photo

 

Reggaeton

Regeton je nastao u Panami krajem 20. veka. Ovaj muzicki pravac predstavlja mesavinu jamajcanskog regea i dens hola, bombe i plena ritmova Latinske Amerike i hip hopa Severne Amerike.

Postao je veoma popularan medju mladima spanskog govornog podrucja i na taj nacin je vrlo brzo nasao put do svetske scene.

Regeton kao ples je zbog svojih pokreta izazvao mnogo kontroverzi. Zbog strastvenosti plesaca okarakterisan je kao nepristojan. I dok drugi polemisu o moralnosti ovog plesa mi cemo se opustiti i uzivati u njegovim carima.

photo

 

Danza contemporanea de Cuba 

Moderan kubanski ples predstavlja sintezu modernog baleta, kubanskog folklora i kulture. 

Plesuci ga na casovima cete nauciti tehnike baleta, afro i popularnih kubanskih plesova. Isto tako cete uz pomoc koreografija nauciti kako da primenite kubanski moderan ples u drugim plesovima kao sto su salsa, son, rumba, mambo, cha cha cha, cabaret, kubanski folklor, konga…